DIMITROVGRAD

Seminar

Popodnevni rad u petak iskorišćen je za integraciju grupe, upoznavanje sa voditeljima i upoznavanje sa programom i sledećim koracima, jer su učesnici (14 srednjoškolaca) želeli da budu bolje obavešteni o strukturi programa.

Tokom procesa U Dimitrovgradu je neobično... saznali smo za nekoliko "ekscentrika" čija posvećenost može biti korisna za pripremu aktivnosti (priča o čoveku koji je znao mnogo svetskih jezika, imao Stradivarijusovu violinu i veoma zanimljivu etnografsko-arheološku zbirku).

Održan je sastanak sa predstavnicima institucija i utisak je da su za saradnju posebno zainteresovani predstavnik Sokolskog društva, novinar dopisnik "Jedinstva" (lista na bugarskom jeziku) i novinar iz lokalne TV Caribrod. Posetili smo Biblioteku i Spomen zbirku i utvrdili da u Spomen zbirci ima resursa koji mogu biti korisni za rad.

U subotu tokom prepodneva predstavljen je proces nastanka prezentacije – od izbora teme, preko prikupljanja, selekcije i obrade građe, do organizovanja prezentacije. Potom su se grupe rasporedile po odabranim lokacijama, a manja grupa, koju je činio po jedan predstavnik svake grupe, vodila nas je u razgledanje grada.

Izabrana su mesta:

- paviljonče (mali trg sa parkićem, ispred doma kulture, pogodan za javne prezentacije, jer je frekventno mesto).

- nedovršena sportska dvorana (za uslove Dimitrovgrada izuzetno velika, nekoliko sportskih terena i lep stepenišni prilaz koji može da se koristi kao prostor za publiku; na sportskoj dvorani stoji tabla MUZIČKA HALA GLEN HJUZ, jer je čuveni engleski gitarista tu održao koncert 9. maja 2007. pred oko 4500 ljudi – opština Dimitrovgrad ima manje od 7000 stanovnika).
- lokalna crkva, gde smo saznali interesantan podatak da po okolnim selima ima mnogo crkava koje niko ne opslužuje, tako da se te crkve ne zaključavaju, već ključ uvek stoji u bravi pa svako može da uđe kada mu je potrebno.

U nedelju ujutru je Jasminka Petrović govorila o mogućnostima prezentacijskih i promotivnih aktivnosti. Potom su učesnici planirali kako bi izgledale njihove promo aktivnosti i kako bi se uključili u aktivnosti oko karavana. Oni karavan vide kao skup svih letnjih aktivnosti/akcija i najbolje rezultate tih aktivnosti "poslali bi u autobus", a za doček karavana smislili su promo aktivnosti – obeležavanje staze kojom će stići autobus, jutarnji bubnjarski performans Buđenje grada, kojim bi se tog jutra najavio dolazak autobusa, kulinarski doček, vesela interaktivna potraga za blagom.

Akcije

PROBUDI SE - PROBUDI SVE

Grupa iz Dimitrovgrada krenula je sa sastancima odmah posle kreativnog junskog druženja sa prijateljima iz Grupe 484. Prvi sastanak smo održali 14. juna u prostorijama Narodne biblioteke "Detko Petrov". Na tom prvom sastanku smo se dogovorili da se koncentrišemo na tri aktivnosti, koje će svaka za sebe imati dodatne podaktivnosti. Odlučili smo se za kulinarstvo i etnologiju, sport i umetnost.

Na tom prvom sastanku načelno smo se dogovorili da se sastajemo svake srede i da sa aktivnostima krenemo početkom jula, a da u međuvremenu radimo na prikupljanju materijala. Nastavili smo sa sastancima "sredom u podne". Na svakom od sastanaka učenici su donosili prikupljeni materijal, novim idejama dopunjavali planirane aktivnosti, uobličavali već postojeće ideje.

Na sastanku od 18. jula smo se dogovorili o konačnim datumima realizacije i o obliku prezentovanja aktivnosti. Od početnih ideja rađale su se nove, interesantnije i ekstra kreativne. Tome su svakako doprineli naši stariji drugari, mladi kreativni Caribrodžani, uglavnom studenti, koji su svojim inicijativama i energijom pokrenuli grupu. Sve ideje začinjene ogromnom kreativnom energijom upakovali smo u kofer PROBUDI SE - PROBUDI SVE.

U Dimitrovgradu su 10. i 11. avgusta održani Dani mladih pod simboličnim nazivom PROBUDI SE - PROBUDI SVE. U realizaciji ovog programa učestvovala je grupa koja radi na projektu Kofer za budućnost i grupa mladih, uglavnom bivših učenika gimnazije , koji su trenutno studenti na univerzitetima u Srbiji i Bugarskoj. Celoj akciji priključili su se i najmlađi Dimitrovgrađani, koji su se veoma dobro snašli kao realizatori nekih aktivnosti i lepo se uklopili  sa starijima.

Do ideje za organizacijom dvodnevnih aktivnosti došlo je sasvim spontano. Cilj nam je bio da gradu poklonimo dva interesantna dana, ispunjena kreativnim umećem mladih. Sve je počelo od već ranije planirane akcije u okviru Kofera za budućnost, pod nazivom Caribrodski vremeplov. Radeći na ovoj akciji videli smo da imamo snage za nešto veće, to su zdušno prihvatili studenti koji su trenutno u gradu, zatim mališani koji su se celog leta okupljali u biblioteci i radili sa grupom, a posle i predstavnici lokalnih  ustanova kulture i, pre svega, opštine.

Čelnici iz opštine su veoma pozitivno reagovali na ideju o relizaciji dvodnevnih kulturnih aktivnosti mladih, uslišili su naš zahtev i finansijski pomogli ceo program sa 20 hiljada dinara. U realizaciji programa priključile su se i sledeće ustanove: Narodna biblioteka "Detko Petrov", Centar za kulturu, Pozorište "Hristo Botev", Galerija,  Osnovna škola "Moša Pijade", Turistička organizacija, Helsinški komitet za zaštitu ljudskih prava Bugara u Srbiji.

Karneval i Caribrodski vremeplov
U karnevalu, koji je uz pesmu prošao ulicama grada i to pijačnim danom, kada ima najviše ljudi na ulicama, učestvovalo je oko pedesetak mladih, počev od najmlađih petogodišnjaka do studenata i roditelja. Karnevalska povorka je pošla iz gimnazije, a završila se u osnovnoj školi gde su najmlađim učesnicima karnevala podeljene lizalice, žvake i čokoladice.

Caribrodski vremeplov, zamišljen kao putovanje kroz istoriju Dimitrovgrada čija je početna stanica priča o tzv. Domaćinskoj školi, koja je postojala 30-ih i 40-ih godina prošlog veka, održan je u parkiću u centru grada. Taj deo grada i danas živi u sećanju starijih Dimitrovgrađana kao mesto kulturnih programa na otvorenom, pre svega muzičkih, koji su se održavali pre 30-40 godina.

- lepa foto galerija sa Caribrodskog vremeplova -

Celoj akciji prethodilo je istraživanje, razgovori sa ženama koje su bile učenice te škole, sakupljanje fotografija iz tog perioda i snimanje audio materijala. U okviru vremeplova napravljena je etno izložba i izložba starih fotografija koje su mladi umetnički priredili na svoj poseban način.

Centralno mesto činio je album sa starim fotografijama i originalna sveska recepata iz tridesetih godina. Dve devojke iz grupe napravile su specifične kuvare u obliku kufera, u duhu samog projekta. Voditeljke programa govorile su na srpskom i bugarskom o istoriji škole.

Veče uz reč

Književno veče mladih održano je na otvorenom pored logorske vatre. Šezdesetak ljubitelja lepe reči došlo je u biblioteku i uživalo u lepim stihovima i mislima svojih mladih sugrađana. U književnoj večeri učestvovalo je osmoro mladih stvaraoca, uzrasta od sedmog razreda osnovne škole do apsolvenata fakulteta. Svi oni imaju za sobom pregršt nagrada na raznim književnim festivalima u našoj zemlji i Republici Bugarskoj.

Za ovu akciju inspirisala nas je bogata književna tradicija, pre svega mladih autora iz Dimitrovgrada. Istorija Dimitrovgrada potvrđuje da je još krajem 19. veka postojao prvi časopis za kulturu "Domašen učitel", na čijim stranicama je tadašnja mlada kulturna elita ovog grada objavljivala svoje prve radove.

Obojeni program

Ove aktivnosti su zamišljene da okupe što veći broj mladih koji vole da crtaju, da se zabave i nešto nauče od dva mlada akademska slikara koji su radili s njima. Prvi deo igara sa bojom održan je u dvorištu gimnazije. Mališani, njih dvadesetak, kredama su sat vremena crtali po betonu svoja viđenja grada u kome žive i svoje snove. Drugi deo akcije preselili smo u hol biblioteke. Tamo su i deca i malo stariji crtali, pravili figurice od kartona, punili balone brašnom i pravili lutke, učili se da prave marionete i zmajeve.

Kreativni "nered" u biblioteci samo je potvrdio kreativni uspeh akcije koji je prikazan javnosti kroz izložbu radova nastalih tog dana. Izložba je obuhvatala radove i fotografije nastale na Obojenom programu, kao i male enciklopedije, koje je grupa dece spremala dvadesetak dana, zajedno sa učesnicima projekta Kofer za budućnost.

Izložba je postavljena u holu Centra za kulturu. Videlo ju je oko dvestotinak ljudi koji su došli da odgledaju teatarski performans.

Filmski festival u Kan(t)u
Ovaj teatarski performans mladih predstavlja njihovo viđenje filmskog festivala. Komičan, kreativan, rađen na dijalektu po tekstovima mladih i mentora grupe, izazvao je velike simpatije prisutnih. Ovo scensko izvođenje samo je potvrdilo veliki glumački potencijal mladih.

I ova akcija je podstaknuta bogatom glumačkom tradicijom Dimitrovgrada. Amatersko pozorište "Hristo Botev" osnovano je 1888. godine i za 110 godina svog postojanja radilo je na razvijanju glumačkog amaterizma, koji je u nekim razdobljima rada pozorišta poprimao profesionalni karakter.

Akteri Filmskog festivala u Kan(t)u su mladi koji imaju bogato glumačko iskustvo kao članovi Omladinske scene pozorišta, a neki od njih su prošli glumačku školu Pauline Manov.

Dan čistih planina
Imajući na umu da se Dimitrovgrad nalazi u zagrljaju Stare planine i važi za čistu planinu koja je ovog leta pretrpela strašan požar, bio nam je to još jedan od razloga da osmislimo neki program posvećen zaštiti ove planine. Cilj nam je bio da probudimo svest stanovnika Dimitrovgrada, bar jedan dan u godini, da poštuju svoje najveće bogatstvo - čistu Staru planinu. Maja, Tanja i Sanja napravile su prezentaciju o potrebi da planine budu čiste, o ljudskom nemaru prema prirodnom okruženju i posledicama takvog odnosa. Prikazan je i film "Balkan gori", o požaru na Staroj planini.

Svoja iskustva i poglede na pitanje zaštite planina i prirode izneli su gosti iz Bugarske: Petar Atanasov, novinar radio Sofije i čovek koji se bavi ekstremnim sportovima, i Metodi Savov, alpinista. Oni su ispričali svoje doživljaje sa različitih ekspedicija. Prikazan je i kratak film o Mont Everestu.

Prisutni su mogli da uživaju u dvočasovnoj priči o planinama i da nauče mnogo korisnih stvari. Zadovoljstvo nam je što smo ovom akcijom pokrenuli pitanje naše Stare planine, i ako smo uspeli da nekima od prisutnih "otvorimo oči" kada je reč o zaštiti planine, onda je to još jedna pobeda za nas.

Idemo na korzo!

Stariji Dimitrovgrađani sentimentalno su vezani za korzo koje je ranije postojalo, kada su i mladi i stariji, posle završenih dnevnih obaveza, predveče šetali gradom. Priča kaže da je običaj bio da desnom stranom glavne ulice šetaju bračni parovi, a levom stranom mladi i "slobodni". Mi smo poželeli da oživimo tu priču.

Sa rukovodstvom osnovne škole i predškolske ustanove, učiteljima, nastavnicima i vaspitačima dogovorili smo se da tradicionalni maskenbal mališana, koji se organizuje za Dečju nedelju, pretvorimo u korzo, a deca su imala zadatak da se obuku "kao za korzo". Povorka šetača krenula je iz osnovne škole, uz muziku, male dobošare i hajduke, tri puta se prošetala glavnom ulicom i zaustavila se na platou u centru gde je počeo program.

Predsednik opštine Veselin Veličkov zvanično je otvorio je korzo i pozdravio prisutne. U znak zahvalnosti uručili smo mu poslanicu dece za ulicu bez automobila i našu zbirku "Štrapće, tragovi, sledi i az-ja, on-toj i ti". Celu akciju su propratili RTV Caribrod i nedeljnik "Bratstvo".

- lepa foto galerija sa akcije "Idemo na korzo!" -

Šta smo još radili

- Po prvi put smo organizovali književno veče u atrijumu Gimnazije, gde su inače izloženi stari antički spomenici. Promocija knjige naše drugarice Tamare Jankov je održana 20. avgusta 2007. godine. Preko 60 ljubitelja lepe reči imalo je priliku da čuje veoma zrelu poeziju jedne 16-ogodišnjakinje.

- Budući da na Radiju Caribrod već godinama postoji radio emisija za mlade BUM 98, jednu tematsku emisiju smo posvetili Dimitrovgradu i Dimitrovgrađanima. Insistirali smo da obradimo temu kako je to biti Caribrodžanin, kao i da potražimo odgovore na pitanja šta su ljudi koji su otišli iz Dimitrovgrada poneli u svojim koferima.

- U saradnji sa RTV Caribrod i Crvenim krstom Dimitrovgrada, 30. avgusta u holu Centra za kulturu održana je projekcija filma "Generacija X", autora Momčila Đurđića iz Pirota, o maturantima Pirotske gimnazije koji su rođeni 1987. godine i koji svoje detinjstvo vezuju za smutra vremena devedesetih. Posetioci ove projekcije su posle filma imali priliku da iznesu svoja viđenja Dimitrovgrada 90-ih i svoj položaj u društvu danas, te da prokomentarišu kuda ide njihov grad.

Karavan

Caribrodska karavanska priča