vranje
Seminar
U petak uveče uradili smo pre svega integraciju grupe. U drugom delu radionice, učesnici su nam predstavili sav materijal koji su do tada prikupili, pa smo taj materijal komentarisali i razgovarali o tome kako se sve on može upotrebiti. Zatim su učesnici u malim grupama imali zadatak da od postojećeg materijala osmisle jednu kratku formu prezentacije. Finalni proizvod ove radionice bili su scenska prezentacija i kviz Želite li da postanete Vranjanac.
Radionice u subotu i nedelju održane su u dvorištu Vranjske književne zajednice, koje je veoma živopisno, kuća je stara vranjska gradnja i atmosfera je vrlo podsticajna i topla. Prostor je bio savršeno funkcionalan za naše radionice. Ovde smo dobili mnoge zanimljive ideje koje će svakako biti upotrebljene u daljem radu, a subotu smo završili pravljenjem plana za tri manje letnje akcije.
Nedelja je bila posvećena odnosu sa medijima, a veći deo dana promociji rada grupe u lokalnoj sredini. Učesnike smo podelili u tri grupe, koje su imale zadatak da osmisle zanimljive načine promovisanja akcija projekta u javnosti. Nedeljni blok smo završili konkretizovanjem i sastavljanjem akcionog plana za leto.
Ideje su proizvod onoga što je u prethodnom periodu prikupljeno, pa sada ukombinovano sa onim što su čuli na seminaru. Svim dobijenim predlozima zajednička je ideja razmene, tj. interakcije sa publikom, što smo procenili kao veoma dobro.
Saradnja sa institucijama
- Narodni univerzitet je institucija koja organizuje razne kulturne manifestacije. Mogu da pomognu štampanje publikacija i pruže institucionalnu podršku.
- Omladinski kulturni centar OKCE daje prostor za rad i ujedno su veza sa opštinom. Preko njih imamo prohodnost do svih struktura lokalne vlasti.
- Narodna biblioteka daje grupi dostupnost literaturi i periodici.
- Centar za talente podučava i podržava mlade u radu sa računarima. Može im pomoći oko obrade teksta, izrade Power Point prezentacija, Interneta i sl.
- Narodni muzej omogućava grupi pristup eksponatima i muzejskoj dokumentaciji. U okviru muzeja je i galerija koja bi dozvolila korišćenje prostora za neku od akcija ili za prezentaciju.
- Književna zajednica je spremna da ustupi divan dvorišni prostor za rad, kao i za neku od akcija tokom leta.
Iz seminarskog bloga
Dočekali smo naše voditelje. Iako umorni od dalekog puta, Ivana i Prota su nam se predstavili i osvojili naše simpatije svojom spontanošću. Od svih radionica te večeri izdvajam Hor životinja. Snimljene hitove možete kupiti kod našeg piratera.
U subotu smo počeli u 10 časova izjutra. Sunce i pčelice... i poneki bumbar... i mace po krovovima. Ceca, naš glavni čovek sa kablovima, postavlja video bim. Ivana i Prota pričaju o svojim ranijim projektima i izazivaju oduševljenje, jer sve njihove ranije akcije su tako interesantne.
Ručak i Lenja žena (torta sa piškotama).
Razgovori o mogućim idejama za kofer.
Nedelja, 3. jun... Beše vedro, pa se naoblači... Završne ideje, gosti pakuju svoje kofere. Par kapi kiše... i odlazak Ivane i Prote. Ivana i Prota sedaju u bus, ne sanjaju šta im se sprema. Na periferiji Vranja, stajala je cela ekipa 484 i mahala gostima za srećan put. Kiša, ili suze na našim licima. Prota i Ivana odneli su i deo Vranja i deo nas.
Akcije
Moje mesto na mapi grada
Mesto dešavanja: centar grada – kod Pošte
Vreme: Dani Vranja 7. septembra od 17 časova – 3 sata pre koncerta Harisa Džinovića, jer smo tada očekivali najviše ljudi na ulici
Cilj: da privučemo što veći broj g-đica, g-đa i gospodu prolaznike da nam priđu i da uspostavimo komunikaciju. Na hamerima je nacrtana mapa grada (koristili smo zvaničan plan grada prilagođen našim potrebama). Hamer je pričvršćen na stiroporu da bi se lakše čiodama mogli ubadati simboli za omiljena mesta:
- srce, za mesto gde se zaljubio;
- usne, za mesto prvog poljupca;
- kućica, kuća u kojoj živi moj-a voljeni-a;
- zapaljena cigareta, tamo gde se desio "prvi dim";
- šoljica kafe, za omiljeni kafić.
Prolaznici su mogli i sami da izmisle svoje simbole i obeleže njima mesto na mapi. Ali da bi dobili mogućnost da obeleže mesto, prolaznici su morali da odgovore na pitanja iz sledećih oblasti:
1. Vranjaklija (rečnik vranjskih reči i izraza) - pronaći prave izraze i adekvatne reči za manje poznate reči i izraze na vranjskom.
2. Poslovarnik (uticaj zen budizma na filosofiju običnog Vranjanca) - kako je nastala poslovica "Japanci k'o Vranjanci"; svet ne zna da su kratke japanske priče nastale iz vranjskih poslovica i bogatog duhovnog života malograđana Vranjanaca i Vranjanki. Pomenuta poslovica je nastala još kada se Pljačkovica (brdo iznad Vranja) zvala Tibet.
3. Želite li da postanete naj-Vranjanac? (korak do diplome) - ovo su pitanja iz različitih oblasti: tračevi, poznate i nepoznate istine o drugima...
4. Moje omiljeno mesto na mapi grada - obeležavanje mesta.
5. Svečana dodela diplome - diplome su podeljene po nivoima (dip Vranjanac, dibiduz Vranjanac, epten Vranjanac, naj Vranjanac).
Vreme nas nije baš poslužilo, ali to nas nije zaustavilo. Deca su prilazila prolaznicima, razgovarala sa njima i beležila njihove odgovore. Bilo nam je zabavno i diskutovali smo o mestima i događajima o kojima su ispitanici pričali. Svi smo saznali nešto novo o Vranju i videli smo ga očima 150 prolaznika, koliko je bilo anketiranih u ovoj akciji.
Pomahnitalo mahanje
10 maloletne dece i dva odrasla deteta krenuli su na put vozom od Vranja do Vladičinog Hana. Putovanje dugo 40 km.
Do Železničke stanice prepešačili smo zajedno 4 do 6 km (u zavisnosti iz kog dela gradu je ko krenuo). Na stanicu smo ušli istovremeno kada i brzi voz iz Ristovca, u 14:40, tako da nam neljubazni izdavač karata nije hteo napisati karte, pa smo se ukrcali bez njih. Na svu sreću, u vozu je bio ljubazni kondukter.
Neki od nas su bili prvi put u vozu, neki su se vozili kada su bili mali, neki su mrzeli voz jer kada su išli na more, stajali su 24 sata u mestu, neki su se vozili u vozu sve dok nisu kupili auto itd. Ušli smo u voz sa našim vizama, vozovima, kartama, poklonima... i putnicima koji su nas u čudu gledali.
Neki su mahali sa prozora ljudima koji su kao u hipnozi sa čuđenjem odmahivali, a druga grupa je krenula da deli putnicima spremljeni materijal. Uglavnom su svi reagovali sa osmehom i smehom (zabeležena je samo jedna žena koja nije htela ni da podigne pogled). Avaj, putovanje se završilo, čini nam se, i pre nego što je počelo. Sišli smo u Vladičinom Hanu tačno u 15:15.
Vodič kroz Vladičin Han nam je bila Nikoleta, koja tamo ide u školu. Videli smo divlje svinje, slikali se u avionu, sedeli pored reke Vlasine, delili vize stanovnicima Vladičinog Hana...
Oko 22 h stigao je voz iz Niša i mi smo se ukrcali. Ovo je bio međunarodni voz. Bilo je Nemaca, Engleza... i svi oni su nastavili putovanje za Grčku sa našim kartama i vizama.
U Vranje smo stigli u 22:30 i onda peške kućama.
Karavan
Vranjanke karavanke
ČAKI: Naše putovanje bilo je divno. Nikada nisam videla kompaktniju grupu. Mislim da smo funkcionisali kao jedno biće. Da smo delili jednu ideju.
Buđenje grada bilo je najbolje u Kragujevcu, mislim da smo tu bili najoriginalniji. Meni je bio najsimpatičniji nastup u Dimitrovgradu na pijaci.
Čini mi se da smo sklopili prijateljstva koja će trajati još dugo, jer smo nastavili da se čujemo i posle Karavana. Pozdrav za sve Karavandžije, ljudi, mnogo vas volim i mnogo mi nedostajete!
MIMI: Volela bih samo da dodam da je buđenje grada, po mom mišljenju, bilo zaista najbolje u Kragujevcu, a da su nastupi bili najbolji u Kragujevcu i Dimitrovgradu, i, verovatno na prvom mestu, u Beloj Crkvi, u Domu za decu bez roditeljskog staranja. Ta deca su bila najbolja publika, bili su tako divni i spontani. Iako, uopšteno, ne volim decu, ova su me oduševila!
Mnogo su mi se svidela i deca u vrtiću u Kragujevcu, koja su učestvovala u našim tačkama.
Toliko o formalnom delu. Što se neformalnog tiče, samo bih ponovila Čakine reči da mi ljudi nedostaju i da ih, iako tako možda nije izgledalo, volim, i da bih volela da se češće viđamo.
Imajte si momci
Kućna atmosfera. Teta Koke Četvrtinka je vrlo otvorena i raspoložena za razgovor sa nama. Takođe je i vrlo gostoljubiva, pa nas je poslužila ukusnim slatkom i vodom. Htela je čak da pred nas iznese ajvar i hleb, ali smo mi odlučno odbili, kao svaki pravi profesionalci.
"Kad smo mi bili mladi, jedina zabava bila je korzo. A, momci sam imala, da se ne falim... Bila sam si ubava u toj vreme. Zabavljala sam se i sa Stanišu Stošića. On je išja u učiteljsku školu, stanovaja je u komšiluk, u onuj kuću što gu prodadosmo na Japanci. Staniša ima da dođe, da svira i da peva do zoru. Tuj jaganjci, prasci, toj je haos bija", priča teta Koke, i daje savet mladima:
"Život je kratak! Imajte si momci... Izobilje. A kad se udate, domaćice da bidnete. Ali zajedno sa muža sve da radite. Ne samo ti da budeš budala!"
|